Jutros sivo jutro osvanulo
Sitnom kišom sve je orosilo,
Nebo sivo, vrijeme zahladilo,
Žuto lišće jesen najavilo.
A i ljeto imalo je svoje,
Sva godišnja doba su mi draga,
Al’ mi jesen tako tiha, blaga.
Pa godina jako brzo prođe,
Na moje lice jedna bora dođe.
Moja kosa srebrom je protkana,
Pa se često sjetim mladih dana.
A i život kô jesen je šaren,
Da se može zaustaviti barem.