Bosnom behar na veliko seče
U Kanadi još za dugo neće.
Vidim majku po avliji šeče,
Dimije joj u šarenom cvijeću.
Po šamiji behar se šareni,
Čujem, zove, dođi, kćeri meni.
Sve miriše, i lijepo je tamo,
Kamo sreće da ne dođe vamo.
Sudbina je, valjda, tako htjela,
Da ja odem iz svog rodnog sela.
Zavičaju, moje selo milo,
Često sanjam ja majčino krilo.
Zagrliću Bosnu, majku milu,
Pa nek umrem na njezinom krilu.